Podsticanje međuetničke saradnje i razumevanja u kontekstu rastuće etno-političke radikalizacije predstavlja izazov, ali pojavili su se pojedini primeri saradnje i zajedničkih interesa, koji pružaju tračak nade da je poboljšanje međuetničkih odnosa na Kosovu moguċe.
Jedan od katalizatora saradnje između albanske i srpske zajednice na Kosovu jeste prepoznavanje problema koji jednako pogađaju obe zajednice. Primeri poput zajedničkih protesta protiv izgradnje hidroelektrane i zagađenja reke Lepenac ukazuju na to da su pozitivne akcije koje koriste svima moguċe onda kada se interesi tih zajednica podudare. Ekološki problemi, čini se, prevazilaze etničke podele, ukazujuċi na ugroženost svih stanovnika. Posebno ilustrativan primer autentične međuetničke saradnje odigrao se tokom pandemije COVID-19. Suočene s zajedničkom pretnjom, Kosovo i Srbija su stavile po strani svoje nesuglasice i pokazale hvale vredan nivo saradnje. To je uključivalo liberalizaciju administrativnih prepreka za transport robe, usluga i ljudi, razmenu medicinske pomoći i koordinaciju između zdravstvenih zvaničnika. Ovaj kratak period saradnje pokazao je potencijal i koristi koje se mogu postići kada se prioriteti preurede.
Uprkos intenzivnim političkim sporovima koji utiču na međuetničke odnose, društvena dinamika na nivou zajednice prepoznala je međusobnu zavisnost, i proizvela primere uspšne saradnje. Inicijative poput Foruma zajednice za javne interese (CFPI) u okviru inicijative za podsticanje međuetničkog pomirenja i saradnje (FIERC), uz podršku nemačke vlade, ilustruju potencijal za saradnju. Ovi forumi pružaju platformu za dijalog i zajedničko suočavanje s pitanjima od zajedničkog interesa, poput bezbednosti na putevima i parkiranja bicikala, čime se unapređuje ljudska sigurnost, kako za albansku, tako i za srpsku zajednice. Civilni sektor na Kosovu takođe igra ključnu ulogu u podsticanju međuetničke saradnje. Program za pomirenje i transformaciju konflikata (RCT), podržan od strane USAID-a, ima ključnu ulogu u obnavljanju poverenja između zajednica omogućavajući dublje angažovanje s kulturnim i društvenim kontekstom Kosova. Barabar Centar, koji upravljaju dve NVO na Kosovu uz podršku UNMIK-a, simbolizuje nadu za dijalog između zajednica. Pruža siguran prostor za civilno društvo i zajednice da organizuju događaje i diskusije, fokusirajući se probleme koje jednako pogađaju obe zajednice.
Napori obrazovnih institucija, poput Univerziteta u Prištini i Međunarodnog poslovnog koledža u Mitrovici, doprinose promociji višejezičnosti unutar kosovskog društva. Ove inicijative, poput uvođenja programa za sticanje diplome iz Balkanskih studija na Univerzitetu u Prištini, nose veliki potencijal za pozitivnu transformaciju međuetničkih odnosa kroz obrazovni system.
Dok je politička normalizacija između Kosova i Srbije ključna za institucionalizaciju pozitivne saradnje, njen trenutni nedostatak ne bi trebalo da ometa napore koji na nivou zajednice već prave razliku. Stremljenje političkoj normalizaciji trebalo bi se posmatrati kao neophodan korak, ali ne i kao izgovor za nečinjenje ili prepreku napretku. Upravo organizacije civilnog društva (NGO) igraju ključnu ulogu u izgradnji otpornosti zajednice na pritisak etno-političke radikalizacije i političkog ekstremizma.
Ovi pozitivni primeri pokazuju da kolektivne akcije mogu rešavati zajedničke probleme i dovesti do osetnih poboljšanja. Dok se Kosovo suočava sa svojim izazovima, podsticanje ovih primera saradnje ključno je za izgradnju mostova ka više integrisanom društvu. Podsticanjem dijaloga i inicijativa koje prevazilaze etničke granice, civilno društvo može premostiti jazove nastale političkim nesuglasicama.
RAMADAN ILAZI, HEAD OF RESEARCH, KOSOVAR CENTRE FOR SECURITY STUDIES (KCSS)
MIODRAG MARINKOVIĆ, DIRECTOR OF AFFIRMATIVE SOCIAL ACTIONS (CASA)
