Multietničko okruženje ima svoje prednosti. Vi učite o drugima, drugi o vama. Ipak, takva zajednica može da bude i izazovna, posebno za one koji čine manjinu. Kako žive Bošnjaci i Goranci? Retko slušamo o njihovoj svakodnevici i sa čim se oni suočavaju. Azra, Aris i Samra, daju svoj uvid.
U “tuđini”, ali svoji; u nameri da budu moderni, u srcu tradicionalni. Bošnjaci i Goranci, dve različite manjine, iste veroispovesti i slične tradicije, zbog manjka informisanosti, često bivaju stavljeni pod isti “koš”. Iako različite nacionalnosti, kao manjine, nailaze na identične izazove. Uvek su dva puta kojima njihovi životi mogu da krenu, a u zavisnosti od okoline, prijatelja, komšija i najpre roditelja.
Azra je rođena u Novom Pazaru, poreklom je sa Šar planine, odrasla je u Leposaviću. Aris je rođen u Mitrovici, poreklom je iz Bosne i Hercegovine. Samra je rođena u Švajcarskoj, poreklom je sa Šar planine, a odrasla je u Leposaviću.
Šta mi, kao druga zajednica, znamo o njima? Upravo ono s početka teksta. Toliko da ih neretko poistovećujemo. Ali evo šta kažu oni.
“U mom slučaju velika je sreća bila za moju ličnost što sam godine u kojima formiramo svoj karakter provela u sredini koja je većinski druge vere, nacionalnosti, običaja, tradicije… Zašto velike sreće? Zato što sam uvek nailazila na maksimalno poštovanje i uživala sam veliku slobodu u najkritičnijim godinama odrastanja. Samim tim, naučila sam da različitost nije nešto što nas odvaja i udaljava, već nešto što nas uči da je prihvatanje različitosti srž uspeha u formiranju zdrave okoline za nas i nađe bližnje”- objašnjava Azra.
Osećaj pripadnosti mestu, zajednici, prostoru u kojem živi nosi svoj deo važnosti u odrastanju takođe. Isključenost i marginalizacija ne mogu da donesu ništa pozitivno ni onima koji isključuju druge, ni onima koji su isključeni.
“Većina onih koji pripadaju nekoj manjini, kroz život se vodi mišlju da je sama manjina omražena od strane većinskog naroda i tako se i postavlja, pa sledi obostrani animozitet. Ja sam imala tu čast da odrastam među kvalitetnim i razumnim ljudima, i zbog toga me nikad nije napustio osećaj pripadnosti” – dodaje Samra.
Direktni kontakti su ono što je važno. Kroz njih dobijamo uvid u ono što je teško vidljivo na površini. To, veruje Aris, doprinosi tome da nema konflikata među različitim zajednicama.
“Kada upoznamo neku osobu, naš stav postaje više lični i zaboravljamo na stvari koje su srž naše različitosti. Zaboravljamo na veru, nacionalnost, jezik, i jedino validno merilo ostaju karakterne osobine ljudi”- dodaje Aris.
Osim svojih iskustava, troje sagovornika podelilo je sa vama, čitaocima još važnih poruka. Naučili su da se najbolje spoznaje onaj “preko puta” razgovorom, informisanošću, namerom da se sluša, otvorenošću i sopstvenim pozitivnim stavom. Taj recept bi mogao da se preslika na sve u životu.
“Smatram da je informisanost kljuc razumevanja. Kada bi javnost bila malo vise informisana o zivotu manjina, ziveli bi u vecoj idilicnosti” – kaže Samra.
“Drago mi je što novije generacije žele da saslušaju i nauče o tuđim kulturama i time razbiju predrasude” – dodaje Aris.
“Mislim da je poenta dobrog života da u svemu vidimo ono što je dobro. Pozitivan stav je stvar izbora i sama sreća života zavisi od kvaliteta naših misli” – zaključuje Azra.
Ovaj članak je rezultat obuke koju organizuje CBM kroz Aktivnost za Pomirenje i Transformaciju konflikta i partneri Nova društvena inicijativa i Inicijativa mladih za ljudska prava – Kosovo (YIHR KS), koju podržava američki narod putem USAID-a na Kosovu.