Degradacija stanja životne sredine i izazovi koje donose klimatske promene su i dalje ozbiljan problem za kosovske vlasti, dok „kvalitet vazduha i dalje predstavlja veliku pretnju zdravlju“, navodi Evropska komisija u svom Izveštaju o Kosovu za 2020. Da bi odlučnije koračalo ka ostvarenju ambicije za zelenu tranziciju, Kosovu je potrebna i politička volja i pritisak javnosti. Ovo poslednje se, prema nalazima UNDP -ovog Pulsa javnosti XX povećava, ali je svest javnosti o pravu na život u zdravoj i čistoj sredini i potencijalnim pretnjama koje zagađena životna sredina može da ima po zdravlje, još uvek ispod 50%, posebno kada su u pitanju manjinske zajednice (ispod 35%) .
U regionu Mitrovice, međutim, očuvanje životne sredine zahteva drugu vrstu političke volje – volju za uspostavljanjem međuetničke i institucionalne saradnje između susednih opština, posebno onih u kojima većinu čine različite etničke grupe.
Imajući ovo u vidu, tim koji sprovodi aktivnost Pomirenje i transformacija konflikta (RCT) organizovao je radionicu sa članovima neformalne grupe građana iz sedam opština u regionu Mitrovice kako bismo razgovarali o planovima za obeležavanje Dana planete Zemlje – diskutovali smo o tome kako to učiniti, koju poruku poslati, koga uključiti.
„Vazduh koji udišemo ne poznaje etničku pripadnost. Svim zajednicama je potreban čist vazduh, a svi zajedno moramo da donesemo promenu, a ova inicijativa je dobar početak”, rekao je jedan od članova grupe, Fehmi Ferati.
Njegova izjava je odjeknula je među ostalim učesnicima koji su se složili da akcija pod nazivom „Spasimo planetu“ mora poslati jednoglasnu poruku – da moramo nešto na preduzmemo i da možemo učiniti mnogo!
Mlada aktivistkinja Jovana Jaćimović takođe se osvrnula na značaj obrazovanja mladih.
„Mladima su potrebne radionice za podizanja svesti o tome da postoje alternative proizvodima koje svakodnevnu koristimo a koji manje zagađuju – torbe i cegeri umesto plastičnih kesa, boce koje se mogu dopuniti, itd.”
Još jedna mlada žena koja strastveno želi da dođe do promena, Nora Prekazi, je istakla da su lokalnim zajednicama potrebni događaji, mesta sa kojih bi mogli u miru da pošalju poruke i promisle o posledicama života u zagađenim sredinama.
„Jednostavna stvar poput koncerta na ulicama, privukli bi ljude da svrate i razgovaraju sa nama o promenama.“
Ideja koju je iznela još jedna aktivistkinja i članica neformalne grupe građana, Mevljude Skuroši (Mevlude Skuroshi), podrazumeva dugoročniji pristup. Ona je izrazila zabrinutost zbog ozbiljnosti „klimatskih promena koje se dešavaju dok govorimo“ i iznela ideju o stvaranju prostora za plastenike i proizvodnju semena i različitih vrsta proizvoda koji bi se mogli podeliti lokalnim zajednicama i kasnije posaditi.
„Ovo će imati katalitički efekat i doprineti održivim zajednicama“, smatra ona.
Bez obzira na pojedinačne ideje o tome šta treba učiniti, članovi neformalne grupe građana saglasni su u tome da institucije igraju važnu ulogu u rešavanju problema zaštite životne sredine i da se od njih mora tražiti odgovornost. Iz istog razloga, učesnici su smatrali da je važno uključiti predstavnike lokalnih vlasti u implementaciju akcije obilježavanja Dana planete Zemlje.
Nedelja aktivizma počeće 19. aprila, a poziv svim građanima da nam se pridruže je otvoren!
Pratite nas i dalje i budite u toku sa novostima o našim aktivnostima.
Ovu aktivnost sprovodi CBM u partnerstvu sa YIHR KS i NSI. Pomirenje i transformacija konflikta podržava američki narod putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) na Kosovu.