Daniela Tomašević iz Radija Kontakt Plus i Urall Bošnjaku iz Mitropola izneli su svoje poglede na to kako je biti novinar na Kosovu u dve različite medijske scene Kosova. U našim video snimcima iz 2 ugla govorili su o složenosti izveštavanja u izazovnom okruženju.
Архиве: News
New Description
Spajanje kultura, izgradnja prijateljstva: Kulturna poseta ujedinjuje mlade ljude u Peći
Proces izgradnje odnosa između mladih ljudi različitih zajednica počinje komunikacijom, važno nam je da kontinuirano gradimo i širimo kanale komunikacije. Da bi se postigao ovaj cilj, RCT je u Novembru prošle godine organizovao osnivanje Kohezionog kruga u Peći (šesti Kohezioni krug na Kosovu). Aktivisti, mladi radnici i aktivni građani različitih etničkih grupa u Peći okupili su se da razgovaraju o potrebama i izazovima mladih i da planiraju svoju prvu inicijativu. Tu je i nastala ideja, a potom je organizovana kulturna poseta Peći u kojoj je učestvovalo oko 80 mladih iz svih zajednica iz Mitrovice i Peći.
Kulturna poseta je počela obilaskom grada oko centra Peći. Učesnike je pratio vođa Kohezionog kruga Redžo Kojić, koji je obilazio grad i staru čaršiju. Učesnici su imali priliku da čuju o istoriji ulica, arhitekturi kroz godine izgradnje, promenama na koje je ulica nailazila između godina, istoriji lokalnih prodavnica i tako dalje. Nakon toga, otišli smo da posetimo džamiju u centru grada i proveli neko vreme unutra u interakciji sa meštanima i slušajući o istoriji džamije, njenom osnivanju i kako je opstala tokom godina. Važno je istaći da je za nekoliko učesnika to bio prvi put da čuju za istoriju kulturnih mesta Peći i možemo priznati da su učesnici imali visoku motivaciju za učenje i postavljanje različitih pitanja.
Potom su učesnici imali priliku da rade u grupama i osmisle inicijativu koja će proizaći iz inicijative članova Kohezionog kruga. Ova inicijativa ima za cilj da se pozabavi inkluzivnošću kako bi zajedno kreirali ovu inicijativu. Zahvaljujući tome, učesnici su dali moćne i zanimljive ideje počevši od kulture, umetnosti, društvenih okupljanja, pa tako dalje, koje su imale za cilj da zbliže sve zajednice na jednom mestu, a samim tim i podstaknu pomirenje. Nakon posete džamiji, zajedno smo krenuli na ručak gde su se učesnici međusobno povezivali. Imali su priliku da razgovaraju o mestima koja najradije posećuju u svom rodnom gradu, šta vole da rade u slobodno vreme i kako učenjem o kulturološkim razlikama među sobom mogu da podstiču međuetnički dijalog.
Kulturna poseta je nastavljena u manastiru Visoki Dečani. Poseta je bilo divno iskustvo za sve učesnike jer je to bio prvi put da većina učesnika posećuje manastir. Dočekao nas je sveštenik manastira koji je svoje vreme posvetio objašnjavanju i obilasku manastira sa nama. Govorio je o istoriji, njenom osnivanju i uslugama zajednici. Nakon toga, bili smo dobrodošli na pice i užinu i međusobno se družili gde smo nastavili razgovor o različitim i sličnim kulturama koje naše zajednice predstavljaju.
Kulturna poseta je postigla svoj cilj na okupljanju mladih iz različitih etničkih grupa kako bi slušali i učili o kulturnim mestima i tradicijama jedni drugih. Dovodeći mlade na jedno mesto i nudeći okruženje da slobodno dele svoja mišljenja i razmenjuju ideje, verujemo da se transformacija sukoba i proces međuetničkog dijaloga mogu postići, korak po korak.
RCT Godišnja konferencija o zastupanju
Kao što znamo, proces izgradnje odnosa između različitih zajednica na Kosovu nije lak i zahteva mnogo truda. U ovom pravcu je urađeno dosta posla, već više od 2 decenije, ali ima još mnogo toga se uradi. U različitim periodima potrebni su različiti pristupi i opšti napori, da bi se videli rezultati. Problemi se menjaju u zavisnosti od događaja koji se dešavaju,i važno je prvo identifikovati ih, pre nego što možemo da govorimo o konkretnim koracima.
U nastavku napora da se identifikuju optimalna rešenja za sadašnje izazove, RCT aktivnost koju podržava američki narod preko USAID-a na Kosovu, inaugurisala je svoju godišnju konferenciju zastupanja. Osnovni cilj je bio da se izradi politički dokument, orijentisan na zakonska rešenja koja se odnose na aktuelne probleme u vezi sa kohezijom zajednice. Konferencija je okupila predstavnike vlade, međunarodne organizacije, aktere civilnog društva, novinare i druge strane kako bi izgradili memorandum o politici za koji će se zalagati. Prisutni su dali brojne preporuke o neophodnom radu različitih zainteresovanih strana kao što su lokalne i centralne vlasti, bezbednosne institucije, mediji, međunarodni akteri, CSO i drugi uključeni akteri.
Ova konferencija je imala tri glavne sesije.
Na prvoj sesiji, nalaze istraživanja koje je sproveo Think and Do Tank predstavio je jedan od prvobitnih istraživanja, Flamur Abazi. Ova prezentacija se fokusirala na ključne nalaze istraživanja, tačke koje su imale potencijal da otvore diskuciju, a takođe održavaju percepcije građana Kosova svih zajednica koje žive u regionu Mitrovice.
Druga sesija je sprovedena kao panel diskusija koji su činili jedan predstavnik javne institucije, dva predstavnika CSO iz zajednice kosovskih Albanaca i Srba i jedan predstavnik međunarodne zajednice sa profesionalnim iskustvom u rešavanju sukoba. Podstaknuti pitanjima učesnika konferencije, panelisti su se osvrnuli na nalaze istraživanja i oslonili na svoja profesionalna iskustva kako bi dali svoje mišljenje o aktuelnoj političkoj i bezbednosnoj situaciji na severu Kosova. Prisutni su dali brojne preporuke o neophodnom radu različitih zainteresovanih strana kao što su lokalne i centralne vlasti, bezbednosne institucije, mediji, međunarodni akteri, CSO i drugi uključeni akteri.
U završnom segmentu ova konferencija je ispunila svoj zadatak: stvaranje političkog dokumenta usmerenom ka zakonodavnom rešenju povezanim sa problemima identifikovanim u istraživanju. Prateći prezentacije sa istraživanja Think and Do Tank, zajedno sa analizom i diskusijom učesnika, dokument je sastavljen, Ovaj dokumen ima za cilj da se oslovi na primarne potrebe u regulaciji odnosa između zajednica.
Trčanje za jedinstvo: Ujedinjavanje Mitrovice kroz trku za toleranciju
U prelepom gradu u Mitrovici međuetnička tolerancija ima još dublje značenje. Pošto različite zajednice žive zajedno, prihvatanje razlika i njihovo poštovanje nije samo važno već je i neophodno. Reka Ibar, koja razdvaja ne samo simbolički nego i fizički Srbe i Albance „simbol“ je ovog grada. Prevazilaženje istorijskih tenzija je dug proces i zahteva svakodnevne napore. Ali svaka akcija je korak u ovom važnom procesu izgradnje tolerancije svuda na Kosovu.
U ovom dugom i važnom procesu, svaka akcija je graditelj mira. Neophodno je dobro planirati svaku aktivnost da biste postigli željeni rezultat. U okviru projekta „Pomirenje i transformacija sukoba“ koji podržava USAID i sprovodi Community Building Mitrovica i partneri, već 4 godine radimo u ovom pravcu. Zajedničke aktivnosti zajednica i događaji koji ih okupljaju motori su razumevanja i tolerancije. Nakon ovih aktivnosti, na međunarodni dan tolerancije, organizovali smo i mirnu trku „Trčimo za toleranciju“. Mladii ljudi su se sastali kod mosta na Ibru i počeli da trče u severnom delu grada. Zatim smo nastavili do rezervoara i južnog dela, da bismo se konačno vratili na početnu tačku.
Naš zajednički put osim hodanja i trčanja, nosio je razgovore i osmehe. Stav koji je grad dobio bio je jedan od onih stavova koji dokazuju značaj napora u ovom aspektu. Kada stvorimo priliku za mlade da provode vreme zajedno, dali smo im priliku da prevaziđu barijere koje su izgrađene prošlim događajima ili pričama. Na ovaj način smo zasadili seme drugačije budućnosti.
Ovaj događaj ne samo da je okupio zajednice, već je i dao dobar primer gradu, ističući vrednost jedinstva. Još jednom se pokazalo da je svako putovanje lakše kad smo zajedno. Pošto tolerancija stvara okruženje u kome svako ima priliku da se slobodno izrazi, izgradnja takve atmosfere je prvi korak u procesu prevazilaženja podela. Simbolično trčanje ili šetnja podseća nas na vrednost malih akcija. Jednostavan razgovor ili zajedničko iskustvo su uspomene koje dugo negujete „Trči za tolerancijom“ je bilo sve samo ne trka. Bila je to trka ka zajedničkom cilju, gde prihvatamo naše razlike i prihvatamo ih.
Pripovedanje u formi podkasta – Mila Mihajlović
Mila Mihajlović je snažan zagovornik ljudskih prava i feministkinja koja čvrsto veruje da možemo da promenimo društvo tako što ćemo govoriti. U svojim projektima pokušava da angažuje mlade jer veruje u snagu aktivnosti, posebno kada se udruže ljudi različitih kultura i porekla. Milino putovanje je počelo u nevladinoj organizaciji, pokazujući još jednom koliko uticajni mogu biti naši svakodnevni napori da širimo dobrotu.
Priključite se njenoj priči na našem podkastu
Ovaj podkast je proizveden kao deo komponente pripovedanja, o aktivnosti Pomirenje i transformacija konflikata, koju sporovode Community Building Mitrovica i partneri iz Nove društvene inicijative i Inicijative mladih za ljudska prava – Kosovo, a podržao je američki narod preko USAID Kosovo.
Izgradnja jedinstva korak po korak: Kohezioni krug u Peći
Šta je prvi korak u procesu izgradnje odnosa između ljudi koji su odrasli u duhu predrasuda i straha. Ovo je bilo glavno pitanje kada smo osmišljavali naše aktivnosti, a odgovor je došao prirodno: razgovori. Verovali smo da bi predrasude malo po malo izbledele, kada bismo samo mogli da ujedinimo ljude različitih zajednica na Kosovu u prostorima gde se osećaju bezbedno da se slobodno izažavaju. Svesni da ovaj proces zahteva vreme i napor, uz podršku #USAID-a, započeli smo izgradnju grupa ljudi, u različitim gradovima koji se sastaju s vremena na vreme da razgovaraju o temama koje svima poboljšavaju život. Ne ograničavajući se na teme koje se odnose na unapređenje međunacionalnih odnosa, već odgovorom na jednostavno pitanje: „šta možemo učiniti kao gradjani da poboljšamo kvalitet svog života?“, ne samo da povećavamo mogućnosti za stvaranje veza, ali činimo i prvi korak u inicijativama koje doprinose opštem dobru.
14. novembra, RCT je osnovao Kohezioni krug u Peći ( šesti Kk na Kosovu ) što je bio uspešan i koristan dogadjaj. Radionica je okupila aktiviste, omladinske građane iz različitih etničkih grupa u Peći kako bi razgovarali o potrebama i izazovima mladih iz Peći i planirali našu zajedničku inicijativu u narednom periodu. Tokom ove radionice imali smo priliku da predstavimo rad RCT-a kao i ciljeve i aktivnosti projekta i razgovaramo o inicijativi za koju će članovi razvijati za dobrobit svojih zajednica.
Radionici je prisustvovalo 14 učesnika iz svih zajednica, a vodila ju je Arta Musollaj, iskusna trenerica iz oblasti sociolingvistike i ljudskih prava, koja je inicirala topao i dobrodošao početak radionice podstičući učesnike da se predstave na interaktivne načine. Nakon toga, učesnici su imali priliku da čuju o značaju društvenog aktivizma i nekih od inicijativa KC koje su se desile u okviru rada RCT-a kako bi učesnici mogli da uvide važnost postojanja ovakvih inicijativa. Potom su učesnici imali priliku da razgovaraju o potrebama i izazovima sa kojima se mladi suočavaju. Nakon diskusije usledila su pitanja, odgovori i interaktivne diskusije između učesnika, pri čemu su svi iznosili svoje viđenje izazova sa kojima se mladi suočavaju i njihovih potreba.
Na kraju, učesnici su imali priliku da rade u grupama i osmisle inicijativu koja ima za cilj da se pozabavi inkluzivnošću i okupi mlade iz različitih etničkih grupa. U ovom trenutku učesnici su počeli da daju snažne i zanimljive ideje na različite teme, počev od kulture, umetnosti, društvenih okupljanja, pa tako dalje, koje su imale za cilj da se sve zajednice zbliže na jednom mestu, a samim tim i podstakne pomirenje.
Raznovrsni sastav učesnika u ovoj grupi pružio je sveobuhvatni i pronicljiv pogled na situaciju mladih u Peći. Ova raznolikost je postala instrumentalna tokom radionice, podstičući međusobno učenje i omugućavajući razvoj inicijative od koristi za sve zajednice.
Jačanje lanca dobra: Priča o pomirenju iz Kamenice
Verujemo da nema ništa važnije od jačanja lanca dobra, jer je to jedini način da se stigne do svakog kutka Kosova. U tom cilju, u okviru projekta „Pomirenje i transformacija sukoba“, početkom ove godine pokrenuli smo poziv za dodelu malih grantova. Ovi grantovi su bili namenjeni pojedincima i osnovnim ogranizacijama da odgovore na potrebe u vezi sa izgradnjom poverenja među etničkim grupama na Kosovu. Danas, dok smo svedoci konačnih rezultata ovog procesa, ne možemo a da ne osećamo radost i ponos na putovanjima pojedinaca i organizacije koji su bili od koristi i poslužili kao katalizatori pozitivnih promena u gradovima u kojima žive i rade.
NVO „Proactive“, jedan od korisnika ove šeme, imala je za cilj da sprovodi aktivnosti za dobrobit zajednice, obuhvatajući sve zajednice. Ove aktivnosti su podelili u tri dela.
Prvo su napravili mural „Želja za mir“ na ključnoj lokaciji u gradu Kamenici, sa ciljem da „zaboravljeni“ prostor transformisu u vizuelno privlačan prizor. Ceo proces pratili su susreti i zajednički osmesi mladih ljudi iz različitih sredina grada. Rad ka zajedničkom cilju jedan je od najboljih načina za negovanje pozitivnih odnosa i stvaranje trajnih uspomena.
Drugo, mladi učesnici su učestvovali u obuci uz fotografije. Ova druga aktivnost, koju je vodio čuveni fotograf Arian Mavriqi, okupila je grupu koja je učestvovala u izradi murala zajedno sa drugim mladim ljudima, čime je ukupan broj učesnika povećan na preko 100. Aktivnost je održana u blizini murala,a prisiustvovali su zamenik gradonačelnika iz Zajednica gdja Popović i lokalni kulturni zvaničnik gdja Jovanović.
Na kraju treninga, mladi učesnici su imali priliku da kroz snimljene fotografije svedoče kakav je uticaj koji se može postići kada se ujedine entuzijastični ljudi koji vole svoju zemlju i svoj rad. Bez obzira kojoj zajednici pripadaju.
Treća aktivnost je bila kreiranje video snimaka koji je emitovan na lokalnom TV-u u Kamenici. Svrha ovog videa je bila da istakne da stanovnici koji pripadaju istoj nacionalnoj, etničkoj, jezičkoj ili verskoj grupi uživaju u specifičnim pravima koja su definisana Ustavom, pored osnovnih ljudskih prava i sloboda navedenih u opštem kontekstu. Ovaj video je emitovan više puta i imao je za cilj da promoviše duh saradnje i dobre volje između različitih zajednica.
Izvanredno putovanje mladih Kameničana bilo je veliki izvor inspiracije za nas proteklih par meseca i sa zadovoljstvom ga možemo podeliti sa vama. Danas, kad posetimo ovaj grad, sigurni smo da ćemo pored murala naići na grupe mladih ljudi iz svih sredina ovog posebnog iskustva.
Otkrivanje puta ka miru: Promocija priručnika za građansko obrazovanje o miru
Da li ste se ikada zapitali kako bi svet izgledao kada bi izgradnja mira postala sastavni deo obrazovanja svakog pojedinca? Ovo jednostavno, ali duboko pitanje poslužilo je kao katalizator za transformativno putovanje koje ima potencijal da promeni tok naše zajedničke budućnosti. Sve počinje sa priručnikom za građansko mirovno obrazovanje – priručnikom koji predstavlja zbirku najboljih metoda i teorija, iz različitih edukativnih materijala i predstavlja svetionik nade rođenog iz #RTC projekta.
Priručnik za građansko mirovno obrazovanje, koji je nastao u okviru aktivnosti „Pomirenje i transformacija sukoba“ i podržan od #USAID, ima za cilj da ponudi široko znanje o temama interkulturalnog učenja, komunikacije i socijalnog preduzetništva. Nedavni promotivni događaj, koji je održan prošle nedelje, okupio je raznoliku publiku, uključujući zainteresovane strane, nevladine organizacije, nastavnike, trenere, aktiviste i sve one koji su posveceni oblastima pomirenja i transformacije sukoba. Ovaj priručnik je spreman da bude njihov alat za preduzimanje sigurnih koraka u ovom kritičnom domenu.
Promotivni događaj se razvio u poučnu i zanimljivu diskusiju, u kojoj su učestvovale panelistkinje Suzana Marić Sejdija i Duresa Tafaj, obe istaknute trenerice u oblasti ljudskih prava, posvećene negovanju pravednijeg i mirnijeg društva. Ono što je njihove uvide ucinilo jos ubedljivijim je njihovo praktično iskustvo sa priručnikom o građanskom mirovnom obrazovanju, stečeno kroz njihove uloge trenera u mirovnom kampu mladih. Tokom događaja velikodušno su podelili svoja neprocenjiva iskustva, prepričavajući svoja putovanja kao edukatori koji su iskoristili moć priručnika u oblikovanju umova mladih pojedinaca.
Pored toga, događaju je doprinela virtuelna veza sa Nevenom Radosavljević, koja je urednica Priručnika o građanskom mirovnom obrazovanju, kao i trenerica za studije mira i konflikta, ona je pružila sjajne uvide u svoje učešće u sastavljanju priručnika i svoje iskustvo u radu na oživljavanju ovog priručnika.
Nakon ovog događaja usledila je plodna diskusija prisutnih pitanja i radoznalosti o primeni Priručnika na što šire oblasti kao što su škole, NVO, aktivnosti i sl. Izuzetan uspeh događaja i entuzijazam njegovih učesnika naglašavaju važnost mirovnog obrazovanja. Sa kopijama priručnika u ruci i rastućom mrežom zagovornika, spremni smo da budemo katalizatori promene, radeći zajedno ka svetlijoj budućnosti ispunjenoj razumevanjem, empatijom i trajnim mirom.
Reči su važne: Uticaj retorike na međuetničke odnose Kosova
Kosovo je decenijama zarobljeno u složenoj mreži etničkih tenzija, animoziteta i žalosnih slučajeva nasilja. Napori ka pomirenju u takvom okruženju su zanemarljivi, čak i uz primetan porast podrške međunarodne zajednice, koja je izdvojila značajna sredstva kako bi podstaknula pomirljivu i kooperativnu dinamiku unutar kosovskog društva. Uprkos ovim naporima, čini se da nastojanja ka izgradnji poverenja među zajednicama daju samo ograničene rezultate. Nekoliko faktora doprinosi ovoj situaciji, uključujući nerešena politička pitanja, jezičke barijere, kulturne stereotipe i još mnogo toga.
Međutim, jedan od glavnih inhibitora trajnog procesa izgradnje poverenja na Kosovu je odsustvo društvenog konsenzusa za postizanje pomirenja. Društveni konsenzus uključuje kolektivnu posvećenost zajedničkim vrednostima i zajedničkim naporima različitih društvenih subjekata, s ciljem da se kultiviše pomirljivo društveno okruženje koje daje prioritet toleranciji i saradnji. Ova dinamika se oslanja na uzročno-posledični odnos, gde uspeh jedne grupe u izgradnji poverenja među zajednicama zavisi od delovanja drugih društvenih aktera koji teže sličnim ciljevima. Slučaj Kosova dobro ilustruje ove uzročne odnose, pokazujući kako su pozitivni rezultati aktivnog učešća civilnog sektora u izgradnji poverenja često potkopani političkim tenzijama i konfliktnom retorikom. Za nas koji radimo u civilnom sektoru, ovaj ciklus formira stalnu, sizifovsku borbu.
Tkivu kosovskog društva nedostaje takav konsenzus. Svaki društveni akter sledi svoje sopstvene prioritete, često zanemarujući univerzalne vrednosti kao što je težnja za trajnim mirom, podređujući ih drugim dobitima. Koren problema se može identifikovati kada se ispitaju stavovi po pitanju pomirenja glavnih aktera u društvenom pejzažu Kosova. Civilno društvo, bez obzira na to da li ga pokreće posvećenost koegzistenciji ili potraga za finansiranjem, preuzima vođstvo i deluje kao pokretač procesa pomirenja. Poslovna zajednica je takođe uključena, motivisana profitom i u nemogućnosti da sebi priušti sentimentalne podele. Medijska scena je mešavina svega, neke medijske kuće podržavaju profesionalne standarde i teže objektivnosti, dok druge propagiraju konfliktne narative kako bi privukli već pristrasnu publiku i sebi pribavili više rejtinge. Konačno, tu su i politički moćnici, oni koji snose primarnu odgovornost za oblikovanje društva i uspostavljanje sistema vrednosti.
Čini se da ključno pitanje iza stalnog etničkog sukoba na Kosovu leži upravo u rukama političkih lidera. U sadašnjem društveno-političkom pejzažu Kosova i Srbije, etnički sukob se posmatra kao politički kapital, izvor prikupljanja glasova. Shodno tome, političari svesno održavaju postojeće etničke tenzije kako bi postigli sopstvene ciljeve – povećanje podrške u biračkom telu, mobilisanje birača ili umanjivanje značaja kritika iz drugih sektora u kojima imaju slab učinak, kao što su ekonomija ili borba protiv korupcije. Iako izuzeci naravno postoje, suština ovog paradoksa je da ovi odgovorni glasovi, na Kosovu ili u Srbiji, obično ne bi uspeli da prikupe dovoljnu podršku za preuzimanje vodeće uloge.
Posledice ovih političkih narativa su opsežne, izazivajući duboke društvene podele i institucionalnu nesigurnost u jednom segmentu stanovništva. One stvaraju okruženje pogodno za etničko nasilje i, šire gledano, ometaju kapacitet društva da izgradi trajni mir i stabilnost – koji su vitalni elementi održivog razvoja. Ovi narativi imaju tendenciju da u potpunosti unište pozitivne društvene procese, proizvodeći krize koje dovode međuetničke interakcije do zastoja. Rasprostranjenost ovih političkih obrazaca na Kosovu vrši značajan društveni pritisak, primoravajući pojedince na dihotomske percepcije. Neguje se mentalitet ‘mi protiv njih’, gde jedna strana sebe doživljava kao moralnu i ispravnu, dok je druga označena kao manjkava i loša. Srednje rešenje se odbacuje, a kompromis doživljava kao slabost. U ovom političkom dualizmu, malo je prostora za različita mišljenja, suptilnija tumačenja ili objektivnu kritiku. Bez takvih glasova, društvo ostaje ograničeno na uski raspon perspektiva, propuštajući priliku da neguje održivu društvenu koheziju.
Na Forumu civilnog društva i grupe eksperata 2023. godine u Tirani, izneta je zabrinutost u vezi sa političkim diskursom na zapadnom Balkanu i njegovim uticajem na međuetničke odnose. Na forumu je preporučeno regionalnim liderima da modifikuju svoju retoriku kako bi poboljšali ove odnose. Relevantna istraživanja (ovaj izvestaj, ovaj izvestaj i ovaj izvestaj) i ankete na Kosovu takođe pokazuju veliku zabrinutost javnosti zbog političkog jezika podela, posebno u odnosima Kosova i Srbije. Jedno od istraživanja je pokazalo da većina ispitanika doživljava retoriku koju koriste lideri u međuetničkim pitanjima kao neujedinjujuću ili neprijateljsku, pri čemu je 51% kosovskih Albanaca i 61% kosovskih Srba kategoriše kao neprijateljsku u određenoj meri. Nasuprot tome, 41% kosovskih Albanaca i samo 8% kosovskih Srba vidi taj narativ kao prijateljski.
Kako prekinuti ovaj začarani krug? To je složeno pitanje. Ne postoji brzi lek ili revolucionarno rešenje koje kao društvo nismo već razmotrili. Važan aspekt ovoga su mediji koji imaju veliku odgovornost da ne podlegnu senzacionalizmu ili širenju govora koji promoviše etničke podele ili izopštavanje. Proces političkog dijaloga, koji se naizgled bliži nekoj vrsti okončanja, na osnovu indicija iz EU, mogao bi biti značajan podsticaj u tom pravcu, ublažavajući ključni izvor sukoba. Pa ipak, to neće biti dovoljno. Tokom godina sukoba, duboko usađeni animoziteti su se ukorenili u svesti ljudi. Dakle, velika je verovatnoća da, iako eventualni sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa neće na volšeban način izbrisati sve nesporazume, stereotipe i podele, prva stvar koja se mora promeniti kako bi do bilo kakve konkretne normalizacije došlo na terenu jeste retorika političkih lidera sa Kosova i iz Srbije. Moraćemo da se nosimo sa ovim izazovima u doglednoj budućnosti. Ono što je od suštinskog značaja jeste da se istraje u dijalogu, saradnji i zahtevu za odgovornost svih društvenih aktera, čak i kada se čini da to nikuda ne vodi. Upornost je ključna.
RAMADAN ILAZI, HEAD OF RESEARCH, KOSOVAR CENTRE FOR SECURITY STUDIES (KCSS)
MIODRAG MARINKOVIĆ, DIRECTOR OF AFFIRMATIVE SOCIAL ACTIONS (CASA)
Festival kafe u Mitrovici: Nazire se mnogo druženja i novih prijateljstava
Dragi sugrađani i ljubitelji kafe,
Sa zadovoljstvom najavljujemo predstojeći Mitrovački festival kafe, živopisno slavlje kafe, kulture i jedinstva, na glavnom mostu u Mitrovici. Zabeležite 30. septembar 2023 god. u svojom kalendarima jer vas pozivamo da nam se pridružite na nezaboravnom danu. Pored promocije culture ispijanja kafe, festival neguje i kulturu prijateljstva i dobrokosmijskih odnosa u našoj raznolikoj zajednici.
Otkrijte magiju festivala kafe u Mitrovici
Da li ste spremni da uživate u divnim mirisima i ukusima uz druženje i zabavan program? Na pravom ste mestu! Mitrovački festival kafe se ponovo organizuje i obećava prijatan dan za sve. Uz divne ukuse kafe, uzivaćete uz muziku i mnoštvo aktivnosti koje će zabaviti i starije i mlađe, što ga čini idealnim festivalom za sve.
Raj za ljubitelje kafe
Kafa je oduvek bila simbol razgovora i povezanosti. Uz kafu se rađaju ideje i slave trenutci radosti a takvi trenuci mogu prevazići razlike i stvoriti trajne veze.
Okupićemo najbolje vrste kafe sa različitih mesta, omogućavajući svakome da pronađe kafu koju voli, bez obzira da li preferira jednostavan espresso, kremasti machiato ili bogate ukuse turske kafe.
Šta još da očekujete:
10:00 – 10:15 – Otvaranje manifestacije
10:15 – 11:15 – Mitrovica Rock school
12:00 – 14:00 – Bonevet Inovativne radionice za mlade (izrada origamija, pravljenje šolja od gline, izazov igre „M Bot“)
14:30 – 16:00 – Bonevet dečija Radionica – (izrada mozaika sa zrnima kafe, traganje za blagom)
16:30 – 17:30 – Sat za Poeziju
18:00 – 18:45 – Panel Diskusija „Kako te vidim?“
19:00 – 20:00 – UŽIVO MUZIKA: Ilda Krama i Bend
20:00 – 21:00 – DJ Butrint Behrami
21:00 – 22:00 – DJ Genta & Genti
Bez obzira da li ste strastveni zaljubljenik u kafu ili jednostavno tražite dan ispunjen druženjem i kulturnom razmenom, Mitrovački festival kafe vam sa velikim zadovoljstvom otvara svoja vrata. Pridružite nam se i budite deo ovog spektakularnog događaja posvećenog kafi, razgovorima i prijateljstvima.
Zabeležite datum 30. septembra u svojim kalendarima i pridružite nam se na Mitrovačkom festivalu kafe. Hajde da zajedno stvaramo nezaboravne trenutke, šoljicu po šoljicu!
Ukoliko želite biti informisani na vreme, posetite našu veb stranicu www.rctkosovo.com ili nas pratite na društvenim mrežama!