Grant šema- Poziv za podnošenje predloga projekata

RCT aktivnost otvara poziv za male grantove za pojedince i lokalne organizacije koji se bave izgradnjom poverenja i mira među zajednicama na Kosovu. Rok za prijavu je 28. april 2022. godine. Za više informacija kliknite link koji sledi.

SRB-RCT-Grant-Scheme-Call-for-proposals

Pripovedanje u formi podkasta – Mevlude Skuroshi

Aktivnost pomirenja i transformacije konflikta nastavlja da daje svoj doprinos procesu izgradnje mira i pomaže u podsticanju pomirenja. U okviru brojnih aktivnosti RCT-a, komponenta pripovedanja ostaje jedan od jedinstvenih i najpristupačnijih načina da se okupe ljudi iz različitih zajednica da dele i slušaju priče jedni drugih.

U okviru ove komponente, snimamo podkastove kao deo pripovedanja, približavajući priče ljudi iz različitih zajednica koje će inspirisati ljude da naprave dalji korak u procesu pomirenja i izgradnje mira.

Za naš prvi ovogodišnji podkast, imali smo zadovoljstvo da ugostimo Mevlude Skuroshi, lokalnu aktivistkinju za ljudska prava i životnu sredinu. Odrasla je u Južnoj Mitrovici. Međutim, uvek ju je intrigirao „mistični sever“. Mev radi kao programski koordinator u GAIA, što joj je omogućilo da radi sa svim zajednicama, uključujući i kosovske Srbe. GAIA je osnovana 2010. godine u Plemetini na Kosovu kao zvanična podružnica Service Civil International (SCI) koja je jedna od najvećih međunarodnih volonterskih organizacija osnovana 1920. godine posvećena promovisanju kulture mira kroz organizaciju i koordinaciju dobrovoljnih projekata širom sveta. Ona je podelila svoju priču o višegodišnjem aktivizmu i entuzijazmu da ostvari uticaj na celom Kosovu. Najveći deo njenog posla u sektoru civilnog društva bio je usmeren na rad sa svim zajednicama na Kosovu kroz promovisanje dobrih međuetničkih odnosa, sa namerom da postigne socijalnu pravdu tako što će učiniti nepravdu i sistematsku diskriminaciju vidljivom i osnažiti ranjive i marginalizovane zajednice i pružiti jednake mogućnosti.
Ona je sa nama podelila svoje viđenje kako ona vidi proces pomirenja i kako je izjavila: „Potreba da se ujedinimo protiv nečega je ono što okuplja ljude, ponekad zajednički interes ujedinjuje ljude, a ne samo finansijski ili muzika, kultura, umetnost, pa kao i svi ljudi na svetu, samo moramo da nađemo „neprijatelja“ kažem pod navodnicima ili zajedničku ljubav“. Vredi pomenuti i inicijativu da je Mevlude zajedno sa mnogim drugim aktivistima iz različitih zajednica bila uključena u zaštitu životne sredine u vezi sa procesom izdavanja vodne dozvole za hidroelektranu “Brezovica” u opštini Štrpce. Zajedno sa GAIA-om i još jednom lokalnom organizacijom, Mevlude je uspela da pozdravi veliku pobedu pošto je Vrhovni sud suspendovao vodnu dozvolu za hidroelektranu u ovoj opštini.

Jedan od mnogih programa za koje je Mev zadužena je Društveni prostor za dekonstrukciju. Prema rečima Mev, društveni prostor za dekonstrukciju nudi alternativne događaje i aktivnosti u Mitrovici. Kroz diskusije, radionice i kulturne događaje, ova inicijativa ima za cilj da stvori bezbedan prostor koji će rasplamsati radoznalost i izazvati stereotipe. Društveni prostor koji vode volonteri je otvoren za sve i često ga posećuju mladi iz severnog dela Mitrovice. Mev takođe kaže da u Društvenom prostoru za dekonstrukciju uvek izazivaju razmišljanja, stereotipe i insistiraju na kritičkom mišljenju. Ideja je da se ponudi mogućnost da se dovede u pitanje nametnuta stvarnost otkrivanjem drugih perspektiva dok se upoznaju ljudi iz različitih zajednica.

Njena inspirativna poruka za ljude u vezi sa pomirenjem i saradnjom među zajednicama bila je da se „skinu“ sa stvari koje znamo, da dekonstruišu istinu i da istražuju, da budu što više skeptični, radoznali i da nikada ne prestanu, a mislim da najbolji način je pronaći zajednički bol i ljubav”.

Ovo je bila samo prva epizoda video podkasta u okviru komponente Pripovedanja u okviru aktivnosti Pomirenja i transformacije konflikta, a drugi podkastovi će biti na putu sa inspirativnim i pozitivnim pričama o procesu pomirenja i izgradnje poverenja na Kosovu.

Ovaj događaj je bio deo aktivnosti pomirenja i transformacije konflikata, koju sprovodi Communiti Building Mitrovica i partneri iz Nove društvene inicijative i Inicijative mladih za ljudska prava – Kosovo, a uz podršku američkog naroda preko USAID Kosovo.

Pripovedanje u formi podkasta – Prvi podkast tizer

Aktivnost pomirenja i transformacije sukoba nastavlja da daje svoj doprinos procesu izgradnje mira i pomaže u podsticanju pomirenja. U okviru brojnih aktivnosti RCT-a, komponenta pripovedanja ostaje jedan od jedinstvenih i najpristupačnijih načina da se okupe ljudi iz različitih zajednica da dele i slušaju priče jedni drugih.

Za naš prvi ovogodišnji podcast, imali smo zadovoljstvo da ugostimo Mevlude Skuroshi, lokalna aktivistkinja za ljudska prava i životnu sredinu. Ona je podelila svoju priču o višegodišnjem aktivizmu i entuzijazmu da ostvari uticaj na celom Kosovu. Najveći deo njenog posla u sektoru civilnog društva bio je usmeren na rad sa svim zajednicama na Kosovu kroz promovisanje dobrih međuetničkih odnosa, sa namerom da postigne socijalnu pravdu tako što će učiniti nepravdu i sistematsku diskriminaciju vidljivom i osnažiti ranjive i marginalizovane zajednice i pružiti jednake mogućnosti.

Kompletan video ovog podkasta biće dostupan od petka, 18. februara 2022, na web stranici RCT-a (rctkosovo.com).

Želite da naučite više o tehnikama pripovedanja i saznate više o iskustvima ljudi iz drugih zajednica?

Aktivnost “Ljudi kao Knjige” će vam omogućiti da saznate više o sagovornicima koji će deliti svoja iskustva i razmišljanja.

“Ljudi kao knjige” ima za cilj da prevaziđe predrasude i diskriminaciju, gde će 25 mladih iz albanske, srpske i drugih zajednica imati priliku da budu deo interaktivne i kreativne aktivnosti na temu suočavanja sa prošlošću, razgovarajući o temama koji ujedinjuju dve zajednice i proces pomirenja na Kosovu.

Aktivnost pruža priliku učesnicima da razgovaraju jedni sa drugima i razmenjuju iskustva i mišljenja o datoj temi, govoreći o razlikama, ali i o pitanjima koja se tiču procesa pomirenja. Svi učesnici će imati priliku da pričaju sa učesnicima i postavljaju pitanja koja ih zanimaju.

Događaj će se održati 31. januara 2022. godine od 14:00 do 17:00 časova u Inovacionom centru Kosova (ICK) u Prištini.

Možete se prijaviti putem google forme npodataka. Svi troškovi prevoza i hrane su pokriveni projektom.

https://forms.gle/J4KiSZVGvvoDkiaV7

Prijava je otvorena do 26. januara 2022. do 15 časova.

Aktivnost pomirenja i transformacije sukoba sprovodi CBM sa partnerima NSI i YIHR KS, a podržava je američki narod putem USAID-a na Kosovu.

Stefan, Milan i Gentijan su oslikali mural na glavnom mostu u Mitrovici povodom obeležavanja Dana ljudskih prava

Postoje brojne aktivnosti i inicijative različitih lokalnih i međunarodnih organizacija, a pojedinci moraju da približe kosovsko društvo pomirenju. Ali izgradnja mira zahteva stalne napore, a još jedna aktivnost u tom pogledu nikada nije previše.

Ovog petka, 10. decembra, RCT tim obeležio je dan ljudskih prava oslikavanjem murala na severnoj strani glavnog mosta u Mitrovici. Ova aktivnost je okupila umetnike iz različitih etničkih zajednica koji su dizajnirali i oslikali mural koji ukazuje na neophodnost međuetničke saradnje i harmonije na Kosovu.

Okupljeni u tako značajnoj prilici, oni služe kao savršen primer šta se može postići ako su ljudi iz različitih etničkih zajednica spremni da sarađuju i stvaraju zajedno. Aktivnosti poput ove pomažu da se poprave veze i podstiču procesi pomirenja i izgradnje mira u podeljenom gradu.

Mural koji su zajedno dizajnirali i naslikali Stefan, Milan i Gentijan je simboličan most između zajednica na Kosovu – most izgrađen od saradnje, kreativnosti, umetnosti, pozitivnih poruka i zajedničkih vrednosti i verovanja u naporima za izgradnju poverenja.

RCT će takođe organizovati događaj pripovedanja sa umetnicima kao prateću aktivnost. Pomoći ćemo im da transformišu svoju vizuelnu poruku na dan ljudskih prava u govornu priču o svojim budućim akcijama i radu na procesu pomirenja i izgradnje mira na Kosovu.

Ovaj događaj je bio deo aktivnosti pomirenja i transformacije konflikata, koju sprovodi Community Building Mitrovica i partneri iz Nove društvene inicijative i Inicijative mladih za ljudska prava – Kosovo, a podržan od

OBELEŽAVANJE DANA LJUDSKIH PRAVA

Pripovedanje sa Vesnom Generalović i Ismetom Rukeci

Da bi delovao na individualnom nivou i podstakao pomirenje, kao i da bi podelio priču o pozitivnom primeru multietničke saradnje, RCT tim je organizovao još jedan događaj pripovedanja, 25. oktobra, u Severnoj Mitrovici.

Događaju je prisustvovalo više od dvadeset kosovskih Albanaca i kosovskih Srba koji su bili željni da čuju priču od naša dva pripovedača iz zajednica kosovskih Albanaca i kosovskih Srba koji dele nesebičnu posvećenost i strast da pomognu životinjama kojima je potrebna. Iako centralna i lokalna vlast iz obe opštinske uprave u podeljenom gradu Mitrovici ne čine dovoljno da pomognu i razreše ovaj višedecenijski problem, njih dvoje ne odustaju!

Otuda je priča Vesne Generalović i Ismeta Rukecija drugačija od bilo koje druge. Nakon što su bili svedoci nemilosrdnog ubijanja životinja lutalica od strane nepoznatih počinilaca, odlučili su da deluju! Uz istomišljenike iz oba dela grada, Vesna i Ismet spasili su na desetine životinja lutalica i sklonili ih.

Pitanje životinja lutalica na lokalnom nivou u Mitrovici pogađa oba podeljena dela grada, ali Vesna i Ismet su primer međuetničke saradnje i stavljanje po strani društvenog pritiska. „Ne mogu da se setim kako i kada smo se upoznali, ali znam da nas je ljubav prema životinjama spojila. Nije me briga za nečija etnička ili verska uverenja ako voli životinje.

Jer samo dobar čovek može da ih voli“, rekla je Vesna. Ismet je dodao: „Vesna i ja smo praktično postali porodica. Ne samo nas dvoje, već svi mi koji volontiramo samo da bismo spasili još jednu životinju. Mi smo ujedinjeni u različitostima. Jedinstveni smo u tome da uradimo ono što naše institucije nisu uspele.”

Često su pojedinci koji su strastveni za pozitivne promene primorani da sami doprinesu poboljšanju svog svakodnevnog života. Dakle, RCT aktivnost doprinosi stvaranju prostora za diskusiju o zajedničkim pitanjima i inicijativama različite vrste.

Stoga je potrebno okupljanje kroz različite aktivnosti kao što je pripovedanje kako bi se podelili pozitivni primeri multikulturalne saradnje i promovisali pozitivni primeri unutar kosovskih društava. Što je još važnije, kroz pripovedanje, RCT promoviše pomirenje i daje primer da je kulturna i multietnička saradnja moguća, bez obzira na političke pritiske, a ne na spremnost lokalnih i centralnih vlasti da učine mnogo u pogledu izgradnje mira i transformacije sukoba.

Ivana Pavlović : Puno je sličnosti, ali nijedna zajednica ne voli čuti da je sve isto, samo na drugom jeziku

Univerzitet u Prištini ove jeseni upisao je studente na akreditovani program za učenje srpskog, hrvatskog i bosanskog jezika na odseku za balkanologiju. Prvi put posle rata studenti koji govore albanski imaće priliku da na univerzitetskom nivou uče srpski, jedan od dva zvanična jezika na Kosovu.

Program će takođe obezbediti kurseve za sertifikaciju prevodilaca, što će biti odlična prilika za postojeće prevodioce na Kosovu da zvanično potvrde svoje znanje i iskustvo.

Ova vest daje nadu Ivani Pavlović, gošći podkasta u okviru aktivnosti pomirenje i transformacija konflikta, da će se pravo na srpski jezik kao službeni jezik kosovskih institucija vremenom sve bolje primenjivati.

Ivana je iz Beluća, sela u Leposaviću. Ona radi u Kancelariji poverenika za jezike (OLC) Kosova na jačanju kapaciteta centralnih i lokalnih institucija za očuvanje službenih jezika i poštovanje odredbi Zakona o upotrebi jezika.

Nivo poštovanja jezičkih prava na Kosovu je goruće pitanje za srpsku zajednicu, a pritužbe na njeno zanemarivanje su brojne. Izveštaj Stejt departmenta o ljudskim pravima za Kosovo prikupio je žalbe OLC-a, Ministarstva za zajednice i povratak, UNHCR-a i drugih. Svi oni ističu sistemske probleme u pružanju jezičkih usluga na jezicima srpskog ili drugih nevećinskih zajednica od strane centralnih i lokalnih institucija.

Problem je postao naširoko vidljiv tokom pandemije kada Ministarstvo zdravlja nije objavilo informacije o merama, merama predostrožnosti i druge informacije u vezi sa pandemijom na srpskom jeziku. Pored OLC-a, ovo pitanje je zabeleženo i u izveštaju o praćenju Euleksa. Za Ivanu je ovo bio obeshrabrujući primer kako se Zakon o upotrebi jezika može kršiti i u vreme krize javnog zdravlja.

„Najčešće bi Ministarstvo zdravlja koristilo ovaj izgovor: nemamo dovoljno kapaciteta, nemamo dovoljno prevodilaca, nemamo vremena, preplavila nas je pandemija. Bio je to donekle razumljiv izgovor u prvom mesecu kada smo svi bili izgubljeni. Ipak, to se dešavalo i kasnije“, priseća se Ivana i napominje da su OLC i UNMIK preduzeli odlučnu akciju da se to pitanje reši. Angažovali su prevodioce da prevedu uputstva za Ministarstvo zdravlja za građane koji govore ili razumeju srpski jezik.

Ovo je Ivanin primarni zadatak u Kancelariji poverenika za jezike. Ona pomaže institucijama da identifikuju i otklone svoje nedostatke, instaliraju adekvatan softver ili razviju priručnike za jednojezične službenike koji treba da pruže osnovne usluge pripadnicima nevećinske zajednice kada prevodilac nije odmah dostupan.

OLC je takođe razvio prvi onlajn albansko-srpski rečnik „Rečnik/Fjalor“ i set onlajn kurseva dostupnih na platformi VocUp. Ovi alati za učenje jezika su besplatni za govornike srpskog i albanskog jezika koji žele da nauče drugi jezik.

Kosovski Zakon o upotrebi jezika je veoma inkluzivan, i pored dva zvanična jezika, albanskog i srpskog, takođe omogućava da drugi jezici nevećinskih zajednica dobiju status jezika u službenoj upotrebi na lokalnom nivo.

„Dragaš ima bosanski kao službeni jezik, isto ima i Peć – bosanski, Mitrovica i Vučitrn imaju turski jezik u službenoj upotrebi, takođe Gnjilane i neke druge mešovite zajednice“, kaže Ivana i dodaje da romska zajednica iz Gračanice je jedna od najaktivnijih manjinskih zajednica koja koristi pomoć OLC-ja za promociju svog jezičkog nasleđa.

Sa Ivanom nismo samo o poslu. Razgovarali smo sa njom o njenom ličnom životu i njenom Instagram nalogu (@ratomirovna), gde, između ostalog, objavljuje svoja iskustva u susretu sa ljudima iz različitih etničkih zajednica na Kosovu.

Nakon što se vratila sa studija u inostranstvu koje je omogućila stipendija Britanskog saveta, preselila se iz svog sela sa većinskim srpskim stanovništvom u Prištinu sa većinskim albanskim stanovništvom. Ovo je bilo iznenađenje za njenu okolinu. Taj potez je bio veliki korak za Ivanu. Ipak, to nije bio kulturni šok jer su sličnosti između obe zajednice ogromne.

„Postoji mnogo sličnosti. Ali nijedna zajednica ne voli da čuje da je sve isto, samo na drugom jeziku“, kaže Ivana u šali, ističući da oseća potrebu u zajednicama da se održavaju veštačke razlike koje bi objasnile nasilje koje se dešavalo u prošlosti.

Pogledajte šta je još Ivana rekla o svom iskustvu sa ljudima iz različitih zajednica i putovanju preko imaginarne etničke linije: Ceo video: https://www.youtube.com/watch?v=gfuiUAqd_Eg Promo video: https://www.youtube.com/watch?v=RJ-7_vJpR4k

Ovaj podkast je snimljen kao deo aktivnosti za pomirenje i transformaciju konflikta koju sprovodi Communiti Building Mitrovica i partneri iz Nove društvene inicijative i Inicijative mladih za ljudska prava na Kosovu i podržan od strane američkog naroda preko USAID-a (Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj) na Kosovu.

Erna Saljihu: Pomirenje dolazi postepeno, ne preko noći

Sa samo 22 godine, Erna Saljihu (Salihu) vodi plesni studio u Prištini, deo je tima koji piše knjigu o pozitivnim primerima saradnje zajednica tokom rata, planira prvo nacionalno takmičenje u plesu za decu na Kosovu i učestvuje u projektima koji su usredsređeni na međuetničku i međuversku saradnju.

Ona je u podkastu u sklopu aktivnosti Pomirenje i transformacija konflikta govorila o blagodetima plesa, ali i njenom ličnom doprinosu saradnji između etničkih zajednica na Kosovu kroz ples i druge aktivnosti.

Kroz njen plesni studio „Joy“ proteklih godina je prošlo preko 200 osoba koje su imale priliku da vežbaju balet, pilates, zumbu i aerobik. Njeni najmlađi polaznici imaju svega 3 godine, a studio je otvoren za sve one kojima je potrebna fizička aktivnost, bez obzira na verski, etnički ili rodni identitet.

Sa svojim timom, Erna planira prvo nacionalno takmičenje u klasičnom i savremenom plesu na Kosovu. Ono će biti organizovano za najmlađe u novembru, a ona se nada da će to takmičenje preći u tradiciju.

Ples preporučuje svima, navodeći da je blagodetan i lekovit i za mlade u razvoju, ali i za starije koji imaju potrebu da se opuste nakon više radnih sati u kancelarijama. Ipak ona vidi razliku u načinu na koji plaes uče njeni najmlađi i stariji polaznici. Odrasli su kaže, navikli na algoritme, prvo uče teoriju a onda sekvencu pokreta, kod dece je drugačije:

„Oni samo kopiraju poteze jer deca uče na delima,“ kaže ona dodajući da zato deca i brže uče.

Svima poručuje da je bavljenje plesom isto što i bavljenje sopstvenim telom odnosno bavljenje sobom – ples oslobađa pozitivne emocije.

Erna upozorava i protiv rodno zasnovanih predrasuda prema vrstama plesa, posebno baletu kojem se, kako navodi, muški polaznici često opiru zbog mentaliteta, uprkos tome što je to disciplina koja je vanredno teška ali i od koje se može izgraditi ugledna karijera.

Pored bavljenja plesom, Erna govori i srpsko-hrvatski zbog čega je u mogućnosti da, kako sama kaže, bude most između srpske i albanske zajednice i što joj omogućava da radi sa mladima iz srpskih sredina, najčešće Gračanice.

„Na primer, sada se piše jedna knjiga sa pričama Srba i Albanaca iz rata o tome kako su pomagali jedni drugima. Knjiga je fokusirana na sve zajednice, ali najviše na zajednice Srba i Albanaca. Knjiga će da bude izvanredna, Ja sada radim na tom projektu kao istraživačica i iz njega će proizaći nešto odlično,“ rekla je Erna izrazivši nadu da će ta knjiga biti inspiracija i za region.

Erna je srpsko-hrvatski naučila u porodici ali ga je usavršila i redovno ga koristi zato što je imala veliku želju da sarađuje sa svima koji žele da postignu nešto dobro.

„Ja uistinu smatram srećom što sam deo te zajednice na ovaj način“.

Kao i mnogi mladi, većinu prijatelja koje je stekla iz drugih zajednica, upoznala je na aktivnostima nevladinih ili međunarodnih organizacija, a svojoj generaciji najviše zamera to što, kako navodi, Kosovo vide kao mesto gde će biti samo privremeno.

„Na njega gledamo kao na privremenu zemlju pre nego što se ujedini sa Albanijom ili dok se ne ujedini sa Srbijom. Kosovo je uvek na čekanju. Na čekanju da dobije neki drugi oblik dok se mi uopšte ne trudimo da mu sami damo neki drugi oblik. Zato što na Kosovo gledamo kao na privremeno mesto verujemo da naš doprinos nema vrednost,“ objašnjava Erna kako razmišlja deo mladih ljudi ali im poručuje da to nije tako.

Na sopstvenom iskustvu tvrdi da je moguće uticati pozitivno makar na jednu osobu, a sve to će, smatra doneti rezultate.

„Velike promene se ne dešavaju kao zemljotresi kada se dogodi velika promena i onda odatle bude jako loše ili jako dobro. Događaju se u obliku sitnica i od tih sitnica se kasnije desi nešto veliko i održivo.“

Ceo razgovor sa Ernom pogledajte na sledećem linku:

https://www.youtube.com/watch?v=3lRmLpExfuc

Promo video razgovora pogledajte na sledećem linku:

https://www.youtube.com/watch?v=h7glFHvRI6k

Ovaj podkast snimljen je u sklopu aktivnosti Pomirenja i transformacije konflikta koju sprovodi Community Building Mitrovica (CBM) u partnerstvu sa Novom društvenom inicijativom i Inicijative mladih za ljudska prava Kosovu, a podržava američki narod putem USAID-a na Kosovu.

Veče pripovedanja sa Arditom i Milicom

Prelazak mosta u podeljenom gradu Mitrovici često se doživljava kao neobičan, pa čak i rizičan povremeno. Međutim, mogućnosti za profesionalni razvoj mladih ljudi ne moraju nužno biti ograničene unutar njihovih zajednica. Da bi promovisao primere uspešne saradnje, RCT tim je organizovao još jedan događaj pripovedanja 01. decembra 2021. u Društvenom Prostoru za Dekonstrukciju u Južnoj Mitrovici. Ardita Džemajli, mlada Kosovsko-Albanska aktivistkinja iz Južne Mitrovice i Milica Andrić Rakić, istraživač i analitičar iz Zubinog Potoka koja dolazi iz Kosovsko srpske zajednice, podelile su svoju priču ispred više od dvadeset učesnika iz svih zajednica koje žive na Kosovu.

Ardita trenutno radi u NVO Nova društvena inicijativa (NSI) koja se nalazi u severnoj Mitrovici. Nakon decenija bez kontakta između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba, Arditina volja i želja da radi u severnom delu grada koji uglavnom naseljavaju kosovski Srbi daje pozitivan primer da multikulturalna saradnja donosi mnoštvo mogućnosti.

U početku se Ardita prijavila za stažiranje u Novoj društvenoj inicijativi (NSI), ali nedugo nakon toga se zaposlila i postala redovni član osoblja kao rezultat njenog napornog rada i posvećenosti. Rad u lokalnoj organizaciji u kojoj su većina zaposlenih kosovski Srbi za Arditu nije bila prepreka, već prilika. Njeno prethodno iskustvo na Međunarodnom poslovnom koledžu (IBC-M), koji je multietnički koledž, omogućio joj je upoznavanje i studiranje sa studentima iz celog Kosova. Stoga je Ardita oduvek smatrala da se multi-etnička saradnja mora kontinuirano negovati i unapređivati.

Njena percepcija o severnom delu grada se promenila kada je tamo počela da bude prisutnija. „Osećala sam se opušteno. Šetala sam sa sestrom i nisam imala problema da pričam na albanskom jeziku. Kada sam počela da radim u NSI-u, upoznala sam nove ljude i kako društveni život ide u severnoj Mitrovici.”

Milica Andrić Rakić, Arditina koleginica i mentor iz Nove društvene inicijative (NSI), ima veliko iskustvo kao aktivistkinja i doprinosi demokratskim procesima na Kosovu. Ona snažno veruje da multi-etnička saradnja koristi Kosovskom društvu, posebno mladim ljudima. Njen prvi susret sa zajednicom kosovskih Albanaca bio je 2009. godine i stekla je iskustvo iz prve ruke sa zajednicom koja živi tako blizu. „Naše okruženje igra važnu ulogu u jačanju predrasuda koje možda imamo jedni prema drugima, ali to se brzo promenilo kada sam se upoznala i počela da radim sa svojom susednom zajednicom.” Kada je prvi put upoznala Arditu, Milica je bila uzbuđena što radi sa njom, ali i što joj pomaže i vodi je na putu.

Milica: „NSI nije kao bilo koja druga organizacija ovde. To je organizacija otvorena za celokupno društvo, saradnici su opušteni i otvoreni jedni prema drugima. Kad god nekome zatreba pomoć, uvek se može osloniti na nekoga. Ardita mi se dopala od prvog trenutka kada sam je upoznala. Mogla sam da vidim koliki je potencijal, pa sam odlučila da joj pomognem u svemu što joj je potrebno. Vremenom smo postali i veoma dobri prijatelji”.

Pozitivni primeri poput Milice i Ardite su ohrabrujući. Ovi primeri doprinose multietničkoj saradnji i harmoniji u multietničkom društvu, posebno u mestu tako snažno podeljenom kao što je Mitrovica. Ova harmonija se postiže kroz spremnost na saradnju sa drugima i otvorenost prema novim zajednicama, što možemo naučiti iz ove priče.

RCT aktivnost će nastaviti da identifikuje i promoviše pozitivne priče o pomirenju kako bi inspirisali naše zajednice da traže prilike van svojih zajednica i primenjuju svoje veštine na najbolji mogući način i povezuju se sa susednim, ali još uvek podeljenim zajednicama. Obavezno nas zapratite na društvenim mrežama, a naš sledeći događaj pripovedanja ugostiće profesore sa IBCM koledža u Mitrovici.

Архиве: News